Svet postaje sve stariji na šta ukazuju mnoge statistike. Navešću samo neke podatke sa II Svetske skupštine starih održane pre nekoliko godina u Madridu.
Broj ljudi starosti preko 60 godina, sa 600 miliona koliko ih je sada, će do 2050. godine porasti na više od dve milijarde, a onih starijih od 80 godina sa 70 miliona na više od 350 milona.
Smatra se da će te 2050. godine, broj mladih i starih imati jednak udeo u svetskoj popualciji, a u nekim razvijenim zemljama će bar dva puta starijih biti više nego dece.
Naše statistike su nažalost još pogubnije jer, osim demografskog minusa, u Srbiji imamo i ekonomske razloge za egzodus mladih i obrazovanih, najpotentnijeg dela našeg društva u svakom smislu te reči.
Starenje, sa druge strane, je prirodan, stalan, ireverzbilan ali i individualan, složen, biološki process, koji utiče na kvantitet ali i kvalitet života.
Šta uraditi da Starost ne bude ponor gde nas čekaju, usamljenost, beznađe, ogorčenost, cinizam, razdražljivost, depresija, osećaj straha, besmisla i promašenosti? Šta uraditi da se čovek u starosti ne oseća kao ugašeno kandilo na pustom zidu ili tinjajući plamičak ognjišta koje zamire?
Upravo je Dom za odrasle “Naša banja” najbolje rešenje za naše najmiije kojima starost može zaista biti zlatno doba u punom smislu te reči.
Ispinjeni sadržaji, stalna medicinska nega i zdravstveni nadzor, besprekorna higijena i kvalitetna i redovna ishrana garantuju spokojne, bezbrižne i srećne dane.
To se posebno odnosi i na naše starije sugrađane koji proživljavaju teške dane boreći se sa raznim denerativnim obolenjima mozga, pre svega demencijom…
Prema podacima Kliničkog centra u Srbiji živi više od 100.000 dementnih osoba i oni često predstavljaju nerazrešiv problem i za oko 100.000 negovatelja koji brinu o njima 24 sata. Još 100.000 ljudi im pomaže Oko 400.000 ljudi zapravo je pogođeno uz dementnu osobu - to su primarni negovatelji i njihove porodice
Najveći broj negovatelja, 91 odsto, sedam dana u nedelji 365 dana u godini je angažovano u nezi dementne osobe, pokazalo je istraživanje organizacije Život bez sećanja.
Mnogi od negovatelja, međutim, često nemaju ni znanja, mogućnosti ni kvalifikacije da taj posao obavljaju kvalitetno, zbog čega i sami trpe posledice.
Četvrtina negovatelja završi na bolničkom lečenju kao posledica te brige. Njih 85 odsto ima neke znakove depresije, od toga 30 do 50 odsto pokazuje kliničku sliku ove bolesti i koriste antidepresive.
Negovatelji i fizički obolevaju - opada im imunitet, a loša imunološka slika može da potraje i četiri godine po prestanku nege. Često boluju od respiratornih infekcija i lošije reaguju na vakcine protiv gripa, a sporije im zarastaju i rane.
Kod žena negovatelja često se javlja visok krvni pritisak. Oni koji imaju problem s kontrolom besa i pribegavaju izbegavanju dementnog člana porodice, često imaju više nivoe masti u krvi, pokazuje istraživanje Život bez sećanja.
Upravo zato “Naša banja” predstavlja idealno rešenje za ove probleme i muke. Korisnici našeg centra postavljaju nove ciljeve, smanjuju nesklad između želja i mogućnosti, povećavaju proces asimilacije i akomodacije, bude optimizam, kontrolišu stres, smanjuju osećaj usamljenosti, čine prikladnijim pripadnost društvenoj zajednici, jačaju integritet svakog od nas i daju osećaj celovitosti.
Comments